mr.srebrni

Više je razloga zašto se registrovah na ovom domenu blog-a, postavih jedan post a onda se utišah i ništa. Prevashodna zamisao bila je postavljati postove tu i tamo, ni redovno a ni ne postavljati ih kao što se to sada dešava. Kao i svaki klinički primer lenjivca i neodgovorne osobe da ne kažem persone sada bih mogao upasti u proces izmišljanja kojekakvih razloga, ali to neće popraviti a ni pokvariti ništa, na ovom blog-u stoji samo prvi i zasada jedini post i to je realnost. Problem je što sam ja ipak noćna ptica, noću mnogo bolje funkcionišem nego u toku dana, jutro i jutarnje časove da ne pominjem, a prinuđen sam igrom slučaja da baš te jutarnje časove između dolaska na posao i ispijanja ustaljene kafe sa komšijom iskorišćavam za pisanje kratkih crtica i malo dužih observacija te Vam ih ovde iznositi, što priznaćete i nije baš najbolje rešenje. Ipak nisam izdržao, morao sam se opravdati pa makar i jednim razlogom. Nema opravdanja gospodine moj, nikakvog, ako si već znao za sve to zašto si se i petljao..., ali želeo sam, možda sam loše procenio, možda nisam svestan do kraja svojih mogućnosti pa sam se precenio. Prelistavajući neke blogove prethodne večeri, uglavnom hrvatske jer sam naleteo na nekakvu ekipu koja moram priznati sjajno piše, raznoliko i šarenoliko, a što je najvažnije postavljaju jedni druge u favorite blog zajednice te pronalaskom jednog nalazite i sve ostale što je ok, iznenada naletela mi je slika od pre 10 godina: Studentski dom, proleće koje lagano prelazi u leto, mora da je bio vikend ili tako nešto jer sam budan i izležavam se u krevetu a nisam užurban oko odlaska na fakultet, uzgred se prisećam noćašnjeg izlaska, soba je u potpunosti osvetljena, Sunce pravo kroz prozor obasjava celokupnu prostoriju, nije toplo već baš kako treba, osećam se do jaja, volim svetlost, volim sunčevu svetlost, na malom kasetofonu iznad mene okreće se traka izvesnog Captain Beefheart and his Magic Band-Moonlight On Vermont, srećan sam. I bezbrižan. Ustajem i pristavljam šoljicu cejlonskog čaja.

Pričali smo. Moje reči- tvoje reči- voda... Rukovali se Ručali i ponovo stavili Svilene šalove, Uzeli štapove I prilježne osmehe Iznošene. Ceo dan sam se zezao sa moj.blog.rs, ili ja posedujem ogromne praznine u razumevanju maternjeg mi srpskog jezika, ili tamo nesto ne funkcionise kako treba, elem, potrazim opciono neko dugo, potencijalno sofisticiranije mesto za objavljivanje brljotina i prijatno se iznenadim intuitivnošću naprednim i lakim za razumevanje nas neveštih, korisničkim interfejsom i uputstvima za registraciju. Ovo su kao uvodne reči hvale, gore iznad je pesma napisana davno negde tokom 2002. godine, koju sam neuspesno pokušavao da postavim na gore pomenutu adresu, sada bih trebao ovde da ispritiskam još štošta i proradiće..., proradiće

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na www.blog.rs i možete početi sa blogovanjem

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	Decembar 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• O, ooo, o! Život šta je to?
• Stenice
• Čestitamo!

• Generalna [3]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom